Prekvalifikacija u Medicinsku Školu: Put ka Novoj Karijeri

U današnje vreme, mnogi se suočavaju sa izazovom pronalaženja adekvatnog posla sa završenom srednjom školom. Svest o potrebi za dodatnom obukom ili promenom struke sve je prisutnija. Jedan od često razmatranih puteva je prekvalifikacija, odnosno sticanje nove stručne spreme u drugom obrazovnom profilu. Ovaj članak će detaljno osvetliti proces prekvalifikacije u medicinsku školu, posebno na traženim smerovima kao što su medicinska sestra tehničar (opšti smer) i medicinska sestra vaspitač, na osnovu brojnih iskustava i pitanja koja se redovno pojavljuju.

Šta je Prekvalifikacija i Zašto je Medicinska Škola Popularan Izbor?

Prekvalifikacija predstavlja obrazovanje za drugi obrazovni profil istog trajanja kao prethodno završena škola. U praksi, to znači da osoba sa završenom bilo kojom srednjom školom (gimnazijom, ekonomskom, mašinskom, hemijskom) može da polaže razliku ispita i stekne diplomu drugog zanimanja. Medicinska škola je postala izuzetno privlačna opcija iz nekoliko ključnih razloga.

Kao što jedan korisnik ističe, i pored činjenice da je "veza za posao najbolja prekvalifikacija", mnogi se ipak odlučuju na ovaj korak kako bi stekli formalni uslov za konkretisanje svojih šansi. Važno je napomenuti da se diploma stečena prekvalifikacijom ravnopravno priznaje sa diplomom redovnog školovanja, pod uslovom da je škola akreditovana.

Kako Izgleda Proces Prekvalifikacije?

Proces se u osnovi sastoji od nekoliko koraka: upisa, utvrđivanja razlike predmeta, polaganja ispita, odrađivanja obavezne prakse i konačno, sticanja diplome.

1. Upis i Uslovi

Upis se obično vrši u septembru, ali mnoge privatne škole (npr. Dositej Obradović u Novom Sadu, Hipokrat) omogućavaju upis tokom cele godine. Potrebni dokumenti su uglavnom: izvod iz matične knjige rođenih, overena kopija diplome i svih svedočanstava iz prethodne škole. Nema starosne granice za upis, a na prekvalifikaciji se mogu naći i mladi od 20 i osobe preko 50 godina.

2. Utvrđivanje "Razlike" - Koje Ispite Treba Polagati?

Ovo je ključna tačka. Škola će, na osnovu vašeg prethodnog plana i programa, utvrditi koje predmete već posedujete. Polagaju se samo oni predmeti koji se ne poklapaju, odnosno stručni predmeti nove škole koje niste imali.

• Ako ste završili gimnaziju: Imate većinu opštih predmeta (srpski, matematika, istorija...), tako da ćete polagati samo stručne predmete medicinske škole (anatomija, fiziologija, latinski, mikrobiologija, patologija, zdravstvena nega, hirurgija, interna medicina, pedijatrija, itd.). Broj ispita može biti oko 20-27.
• Ako ste završili drugu stručnu školu: Broj ispita varira. Neko ko je završio zubotehničku školu imaće manje razlike (oko 11 ispita), dok će neko iz ekonomske ili mašinske imati više.
• Ako već imate završenu medicinsku škulu drugog smera: Tada je razlika minimalna. Na primer, prelazak sa sestre tehničara na sestru vaspitača zahteva polaganje samo nekoliko pedagoško-psiholoških predmeta.

Kao što jedna korisnica kaže: "Polaze se samo stručni predmeti. Zavisi od 6 meseci do godinu dana, sve zavisi od tebe i tvog finansijskog stanja."

3. Organizacija Polaganja i Troškovi

U privatnim školama ispiti se organizuju svakog meseca (obično jednom mesečno u određenom gradu). Možete prijaviti najviše tri ispita po roku. Cene variraju:

• Školarina (godišnja naknada): U privatnim školama oko 130-150 evra godišnje. Često postoji popust za one koji već imaju medicinsku osnovu.
• Prijava ispita: 3000-3500 dinara po ispitu. Važno je napomenuti da se u nekim školama, ukoliko padnete ispit, ne plaća ponovo prijava za isti.
• Maturski rad/završni ispit: Dodatna naknada od oko 150 evra u nekim školama.
• Knjige/skripte: Trošak zavisi od toga da li ćete kupovati originalne knjige ili kopirati materijal. Skripte se mogu naručiti preko određenih kopirnica i dostaviti na kućnu adresu.

U državnim školama (npr. Medicinska škula "Milenko Hadžić" u Nišu, Medicinska škola u Beogradu) cene mogu biti drugačije - često se naplaćuje celokupna školarina za program (npr. 72.000 do 80.000 dinara) plus pojedinačni ispiti. Rokovi su ređi (obično svaka 2-3 meseca), a proces može biti sporiji i strožiji.

4. Obavezna Stručna Praksa

Bez obzira na način školovanja, praksa je obavezan deo. Za smer medicinska sestra tehničar (MST), praksa se odrađuje u bolnicama, domovima zdravlja i drugim zdravstvenim ustanovama. Za smer medicinska sestra vaspitač (MSV), praksa se odrađuje u vrtićima, jaslicama ili pedijatrijskim odeljenjima.

Ukupan obim prakse je obično oko 300 časova za sve četiri godine (npr. po 60-70 sati po godini). Praksu možete organizovati sami u svom gradu, uz uput iz škole, ili je škola može organizovati u ustanovama sa kojima ima ugovor. Iskustva su različita: neke ustanove rado prime praktikante, dok druge zahtevaju postojanje formalnog ugovora sa školom.

"Ja sam praksu za pedijatriju odrađivala u državnom domu zdravlja... i niko nije pravio problem", kaže jedna od ispitanica, dok druga ima suprotno iskustvo: "Neće da me prime u državnom vrtiću jer nemaju sklopljen ugovor sa školom."

5. Završetak i Dobijanje Diplome

Nakon položenih svih ispita i odrađene prakse, polažete završni (maturski) ispit, koji obuhvata nekoliko stručnih predmeta i možda srpski jezik. Nakon toga dobijate diplomu srednje medicinske škole.

Važno napomenuti: Da biste se zaposlili u državnoj ustanovi (bolnica, dom zdravlja, vrtić), obično je potrebno odraditi pripravnički staž (volontiranje) u trajanju od 6 meseci do godinu dana, a zatim položiti državni ispit za licencu. Za MSV, pripravnički se odrađuje u vrtiću, a za MST, 3 meseca u domu zdravlja i 3 meseca u bolnici. Ovo volontiranje je plaćeno simbolično ili uopšte nije plaćeno, osim u slučajevima kada se radi preko programa Nacionalne službe za zapošljavanje.

Državna vs. Privatna Medicinska Škola: Plusovi i Minusi

Na osnovu brojnih iskustava, mogu se izdvojiti glavne razlike.