Stručni ispit za BZR: Kompletan vodič kroz proces, pripremu i novine u zakonu

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Ispit je obiman, zahteva temeljnu pripremu, a uspešno polaganje otvara vrata za obavljanje poslova odgovornog lica u kompanijama svih delatnosti. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u celokupni proces, od prijave do dobijanja licence, uz najčešća pitanja, savete iskusnih kolega i analizu predstojećih promena u zakonodavstvu.

Struktura i tok stručnog ispita

Stručni ispit se sastoji iz četiri jasno odvojena dela, a celokupni proces traje nekoliko sati. Organizacija je precizna, a kandidati se prozivaju po abecednom redu, pri čemu trudnice imaju prednost.

Prvi deo ispita - Opšti deo obuhvata međunarodne i domaće pravne izvore. Ovde se ispituje poznavanje konvencija (poput Konvencije 161 o službama medicine rada), direktiva EU (npr. Direktiva 89/391), osnivačkih ugovora EU, kao i domaćih zakona (Zakon o radu, Zakon o BZR, Zakon o zdravstvenom osiguranju). Pitanja su često opšteg karaktera, kao što su "Kako se regulišu prava i obaveze iz radnog odnosa?" ili "Koja su prava naših državljana prilikom zapošljavanja u zemljama članicama EU?". Odgovor na ovo poslednje pitanje, kako iskusni kandidati navode, jeste da naši državljani rade pod jednakim uslovima bez diskriminacije i marginalizacije. Ispitivači na ovom delu su opušteni i korektni, a dovoljno je da znate suštinu.

Drugi deo - Prava iz oblasti rada i socijalne zaštite bavi se konkretnijim pitanjima iz Zakona o radu, penzijskog i invalidskog osiguranja. Očekujte pitanja o skraćenom radnom vremenu, godišnjem odmoru, pravu na zdravstvenu zaštitu, obaveznom upućivanju na ocenu radne sposobnosti, pravilima o preraspodeli radnog vremena i slično. Ovaj deo takođe nije previše komplikovan uz adekvatnu pripremu.

Treći deo - Pismeni rad: Procena rizika za konkretno radno mesto je deo na kome mnogi kandidati doživljavaju poteškoće. Nakon što prođete usmeni opšti deo, ulazite u učionicu gde vam se dodeljuje radno mesto za koje treba da uradite procenu rizika. Vreme za rad je ograničeno na dva sata. Dobijate papir sa nazivom radnog mesta (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, vatrogasac, viljuškarista, krojac) i listu opasnosti i štetnosti koju možete koristiti tokom rada. Lična literatura nije dozvoljena, osim ove liste. Ključno je da odaberete metodu za procenu (često se preporučuje Kinney metoda) i da je dosledno primenite.

U pismenom radu morate navesti: opis poslova i radne operme, prepoznate opasnosti i štetnosti, procenu rizika (verovatnoću, izloženost, posledice), a zatim preventivne mere za otklanjanje ili smanjenje tih rizika. Na kraju, obavezno navedete zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne. Pažnja: ako radno mesto uključuje rad na visini (zidar, dimničar) ili u dubini (radnik u iskopu), gotovo sigurno će biti proglašeno za mesto sa povećanim rizikom. Mnogi kandidati padaju na ovom delu ako zaborave da navedu mere ili pogreše u zaključku.

Četvrti deo - Usmeni ispit iz posebnog dela (Pravilnici i procena rizika) je najzahtevniji. Ovde se izvlače ceduljice sa pitanjima i odlazi pred ispitivače. Postoje dva ispitivača: jedan za oblast procene rizika (često to bude načelnica Uprave), a drugi za brojne posebne pravilnike.

Kod ispitivača za procenu rizika pitanja se tiču same metodologije: "Šta sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika?", "Ko određuje lica za vršenje procene?", "Način grupisanja opasnosti i štetnosti", "Šta sadrži zaključak akta?". Ovdje se traži detaljno znanje.

Kod ispitivača za pravilnike pitanja su iz širokog spektra propisa: Pravilnik o buci i vibracijama (granične i akcione vrednosti), Pravilnik o mašinama (deklaracija o usaglašenosti, tehnička dokumentacija), Pravilnik o radnim prostorijama (osvetljenje, temperatura), Pravilnik o građevinskim radovima (mere na gradilištu, skele), Pravilnik o azbestu, Pravilnik o prvaj pomoći, itd. Ovde je krucijalno da pored opisa znate i konkretne brojčane vrednosti (npr. da je donja akciona vrednost za buku 80 dB, a granična 85 dB). Ispitivači su stručni, ali i spremni da pomognu ako vidite da se trude.

Kako se pripremiti za ispit? Iskustva i saveti

Priprema za ispit zahteva ozbiljan angažman i dobro planiranje. Preporučuje se da krenete sa učenjem najmanje dva do tri meseca pre planiranog polaganja, posebno ako nemate prethodno iskustvo iz oblasti.

Korišćena literatura: Mnogi kandidati koriste specijalizovane priručnike (skripte) koje se prodaju, poput onih iz Tehpro-a ili Međunarodnog instituta za primenjeno upravljanje znanjem. Ove skripte sažimaju propise i nude okvirna pitanja. Međutim, najvažniji izvor su sami propisi. Skinuti ih sa sajta Uprave za bezbednost i zdravlje na radu ili Pravnog informacionog sistema i temeljno ih pročitati je nezaobilazno. Skripte mogu biti dobra polazna osnova, ali ne zamenjuju čitanje originalnih tekstova.

Ključne oblasti za učenje:

• Procena rizika: Vežbajte na konkretnim primerima radnih mesta. Napišite nekoliko procena (za zidara, električara, vozača viljuškara) da biste savladali strukturu. Naučite Kinney metodu ili neku drugu dobro.
• Brojčane vrednosti: Napravite tabelu sa svim bitnim graničnim i akcionim vrednostima (buka, vibracije, mikroklima), zahtevima za osvetljenje (npr. 250 lux na mestu betoniranja), vremenima (zadržavanje u kesonu, periodični pregledi).
• Pravilnici: Fokusirajte se na suštinu svakog pravilnika. Šta je cilj propisa? Koje su glavne obaveze poslodavca? Koje su ključne mere zaštite? Za svaki pravlink pokušajte da izdvojite 5-10 najbitnijih stavki.
• Opšti deo: Konvencije i zakoni se uče "na pamet", ali pokušajte da razumete kontekst. Dovoljno je da znate da nabrojite prava iz Revidirane evropske socijalne povelje ili principe prevencije iz Direktive 89/391.

Da li je obuka neophodna? Organizovane pripremne obuke (npr. u Beogradu) nisu obavezne, ali mogu biti od velike pomoći, naročito kandidatima koji nisu iz struke. Na obukama se razjašnjavaju nejasnoće, daju se praktični saveti i vežba se procena rizika. Međutim, uz disciplinovanu samostalnu pripremu, ispit je savladiv i bez plaćenih kurseva.

Novi zakon o radu i BZR: Šta nas čeka?

Jedna od najaktuelnijih tema u zajednici jeste predlog novog zakona koji donosi značajne promene. Na osnovu diskusija i dostupnog nacrta, evo šta se potencijalno sprema:

1. Strogiji uslovi za obrazovanje: U nacrtu se navodi da će poslove savetnika ili saradnika (novi termini za lica za BZR) moći da obavljaju isključivo lica sa visokim obrazovanjem u oblasti tehničko-tehnoloških nauka, sa stečenih najmanje 240 ili 180 ESPB bodova. Ovo izaziva zabrinutost kod mnogih postojećih stručnjaka koji nemaju takav fakultet, a imaju položen stručni ispit i godine iskustva.

2. Tranzicioni period i iskustvo: Navodi se da će lica sa minimum pet godina iskustva u oblasti BZR imati pravo da nastave sa radom, odnosno neće im biti neophodan tehnički fakultet. Ovo je ključna odredba za sadašnje radnike. Međutim, za one sa manje od pet godina iskustva, situacija ostaje neizvesna.

3. Uvođenje obavezne licence sa bodovima za obnavljanje: Novi zakon predviđa da će svi morati da imaju licencu koja se prvi put izdaje na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i iskustva. Licenca će važiti pet godina, a njen iznos će biti oko 3.000 dinara. Da bi se licenca obnovila, biće neophodno tokom petogodišnjeg perioda sakupiti određeni broj bodova kroz dodatna usavršavanja, edukacije, seminare i slično. Ovo podiže standarde i nameće kontinuirano usavršavanje.

Iako je zakon još uvek u proceduri, a sindikati i stručna javnost daju svoje primedbe, jasno je da se teži ka profesionalizaciji oblasti. Cilj je da se onemogući rad nekompetentnih lica i podigne kvalitet usluga bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji.

Najčešća pitanja i odgovori (FAQ)

P: Koliko se čeka na poziv za polaganje nakon prijave?
O: U normalnim okolnostima, čeka se oko dva meseca. Ako prijavite ispit u avgustu, polaganje će biti u oktobru/novembru. Zbog pandemije, rokovi su možda nešto duži, a grupe manje.

P: Šta ako padnem samo jedan deo ispita?
O: Ako položite opšti deo (prva dva usmena ispita) i pismeni deo (procenu rizika), a padnete posebni deo (pravilnike), sledeći put polažete samo taj deo i plaćate 70% punog iznosa takse. Isto važi i ako padnete procenu rizika, a položite sve ostalo.

P: Da li je tkac na razboju radno mesto sa povećanim rizikom?
O: Teorijski, procena rizika za ovo mesto može pokazati nizak rizik ako se uzmu u obzir svi faktori (npr. niska verovatnoća, ali ozbiljne posledice uz korišćenje lične zaštitne opreme). Međutim, u praksi, zbog visoke buke, mogućnosti povreda udova i dugotrajne izloženosti, mnogi ga smatraju rizičnim. Na ispitu, vaš zaključak mora biti zasnovan na primenjenoj metodi procene.

P: Da li mogu da koristim svoje primere procena rizika na ispitu?
O: Možete poneti svoje primere za uvod u rad, ali ne možete ih prepisati, jer ćete dobiti drugačije radno mesto. Primeri su dobri za vežbu i razumevanje strukture.

P: Kako izgleda prijava za ispit?
O: Potrebno je popuniti Obrazac 1a, uplatiti propisanu taksu (oko 12.500 dinara za ceo ispit), overiti kopiju diplome kod notara i sve to poslati poštom na adresu